CCD senzor u digitalnom
fotoaparatu
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo:
tehnički takultet
CCD (skr. eng. Charged
Coupled Device)
CCD je čip, odnosno senzor u digitalnom
fotoaparatu koji je osetljiv na svetlost. Ono što je kod klasičnih fotoaparata
film, to je kod digitalnih CCD (ili CMOS) čip, odnosno sensor.
Optički senzori
Daleke 1969. godine, Džordž Smit (George Smith)
i Vilard Bojl (Willard Boyle) izumeli su CCD (Charge Coupled Device), senzor
koji predstavlja integralno kolo sa gusto koncentrisanim fotodiodama koje
svetlosnu energiju pretvaraju u analogni elektronski signal odnosno napon.
Prvenstveno, CCD je razvijan za memorijske module za računare, a kasnijim
studijama ustanovljeno je da ovaj čip, imajući u vidu njegove mogućnosti, može
naći širu primenu u procesiranju signala i projektovanju slike. Danas veliku
primenu ima u digitalnoj fotografiji i astronomiji. Što se tiče drugog po
zastupljenosti senzora u proizvodnji digitalnih fotoaparata, CMOS
(complementary metal-oxide semiconductor), takođe je razvijen oko 1970. godine,
ali zbog svojih loših performansi nije privlačio mnogo pažnje tek do početka
devedesetih godina. Ovi senzori imaju veliku primenu u digitalnoj fotografiji
kao i u drugim industrijama poput računarske i telekomunikacione, ali i u
medicini i proizvodnji igračaka. Inače, naziv CMOS odnosi se na način
proizvodnje ovog senzora a ne na tehnologiju za dobijanje, u našem slučaju,
fotografija. Oba senzora, CCD i CMOS stvaraju sliku na istom principu.
Senzori u digitalnim fotoaparatima koji su danas
najzastupljeniji svakako su CCD i CMOS senzori. Veliki broj kompaktnih
digitalnih fotoaparata zasnovan je upravo na CCD senzorima, dok su CMOS čipovi,
bar zasad, rezervisani u velikoj meri samo za digitalne SLR fotoaparate. Među
vodećim proizvođačima foto-opreme svakako je Canon, koji već godinama ugrađuje
isključivo CMOS senzore u svoje ozbiljnije fotoaparate. Pored njega, tu je i
Olympus, koji „gura” sisteme Live MOS i Four Thirds, takođe zasnovane na CMOS
tehnologiji koja će u budućnosti verovatno „izgurati” iz upotrebe CCD senzore,
kako zbog svojih performansi, tako i zbog najbitnije stavke – cene proizvodnje.
Princip rada CCD elemenata
Digitalne kamere i fotoaparati zahtevaju
konvertor koji transformiše upadnu svetlost u sočivo u električne signale. Kod
savremenih digitalnih uređaja ovaj zadatak obavljaju CCD kola. CCD je
poluprovodnički memorijski element u kome se električno opterećenje
(naelektrisanje) kreće po površini. Nule i jedinice predstavljene su,
respektivno,odsustvom postojanjem opterećenja. Kod većine ovih digitalnih
uređaja, transportni sistem za opterećenje, u kome se stvara opterećenje pomoću
udara fotona, sadržan je u MIS (eng. Metal Insulated
Semikonductor-poluprovodnik izolator) ili MOS(eng. Metal Oxide Semiconductor-poluprovodnik
metal-oksid) kondenzatorima proizvedenim na jedinstvenoj pločici kristala.
Fotoni,koji se mogu smatrati osnovnim česticama svetlosti, prolaze kroz sočiva
uređaja na CCD. Energija sadržana u fotonu konvertuje se pomoću CCD-a u par elektron/šupljina.
Ako je ukupna energija dovoljna, elektroni mogu preći iz valentnog opsega u
provodni. To proizvodi šupljine u valentnom opsegu. Ovo pomeranje
naelektrisanja smanjuje količinu energije ulaznog fotona za iznos jednak
energiji razlike između valentnog i provodnog opsega. To znači da za kretanje
naelektrisanja, energija ulazne svetlosti mora biti veća od tzv.energetskog
procepa. Kod CCD-ova, ovo obično znači da fotoni mogu da stvore parove
elektron/šupljina, ako je njihova energija veća od 1 eV(elektron-volt), a
njihova talasna duzina manja od 1m. Nakon što je ova energija smeštena u
supstrat, negativni elektroni i pozitivne šupljine moraju se razdvojiti. Ovo se
postiže dovođenjem električnog polja u supstrat, nakon čega se elektroni
oslobađaju, a šupljine nestaju u supstratu.
---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]
maturski.org Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.maturski.org, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!